Na redovnom sastaku 9. juna 2015. godine naš klub postao je jači za novog člana. Riječ je o redovnom profesoru Poljoprivrednog fakulteta u Banjoj Luci, Novi Pržulju, članu Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske. On je još krajem prošle godine počeo dolaziti na naše sastanke, a na preporuku i pod mentorstvom Vojislava Trkulje. Prisutni članovi bili su jednoglasni u odluci na se naši redovi ojačaju a za to se telefonskim putem se izjasnila i nekolicina otsutnih prijatelja. (Više o Novi Pržulju u tekstu ispod.)
Osim novog člana, Rotari kub Banja Luka dobio je na istom sastanku i novog kandidata. Naime, naš član Goran Janković preporučio je za članstvo u Klub Gorana Ninkovića, magistra elektortehnike i regionalnog menadžera kompanije „Nokia Solutions and Networks” i direktora preduzeća „Nokia Solutions and Networks” Banja Luka. (Biografija Gorana Ninkovića je u nastavku teksta).
Sastanku je prisustvovao nač počasni član, doskorašnji ambasador BiH u Briselu, Igor Davidović, od koga smo saznali da je završio diplomastku misiju, te da je od nedavno na službi u Narodnoj skupštini Republike Srpske, pa će i njegovo prisustvovanje sastancima Rotari kluba biti redovno.
Naučni doprinos prof. dr Nove Pržulja poljoprivrednoj nauci sveobuhvatan je, kako po oblastima istraživanja; genetika, oplemenjivanje, fiziologija, agrotehnika, semenarstvo tako i po primenjenim metodama analize. Publikovao je 7 monografija i udžbenika i 331 rad, od kojih su 24 pregledna, 19 publikovano u vrhunskim i istaknutim međunarodnim časopisima, 60 prezentirano na međunarodnim skupovima i štampano u celini i 102 publikovana u vodećim i istaknutim časopisima nacionalnog značaja. Stvorio je 60 sorti strnih žita, od kojih je 21 priznata u inostranstvu. Kod većine radova i sorti prvi je autor. Proučavao je prinos i komponente prinosa, kvalitet, interakcije genotip h sredina, abiotičke i biotičke faktore, korelacije, stabilnost, biodiverzitet, genetičke resurse i zdravstveno bezbednu hranu. U oblasti organogeneze poseban naučni doprinos dao je u određivanju odnosa između morfolofije apikalnog meristema i broja listova kod strnih žita. Matematičkim modeliranjem fizioloških procesa jedini se bavi u regionu i predložio je kvadratnu funkciju jer najbolje simulira većinu bioloških procesa. Rad iz molekularnih markera objavljen u prestižnom časopisu Molecular Breeding najbolja je ocena naučnog doprinosa u ovoj oblasti. Evidentno je da prof. Pržulj ima osećaj za aktuelnost istraživanja u genetici, oplemenjivanju i semenarstvu i korišćenje rezultata istraživanja u savremenoj poljoprivrednoj praksi. Skoro svaki publikovani rad predlog je teorijskog ili praktičnog rešenja problema, stoji u pristupnoj besjedi prilikom prijema profesora Pržulja u ANURS.
– Prof. dr Novo Pržulj prepoznatljivo je ime, ne samo u balkanskim i evropskim zemljama, nego i u mnogim zemljama širom sveta. Radovi u vrhunskim i istaknutim međunarodnim časopisima Plant Breeding, Euphytica, Cereal Chemistry, European Journal of Agronomy, Plant Breeding and Seed Science, Rostlinna Vyroba, Plant, Soil and Environment i Molecular Breeding predstavljaju naučni doprinos u svetskim razmerama. Norveški nacionalni institut ponudio mu je 2005. radno mesto glavnog oplemenjivača za najvažnije biljne vrste u Norveškoj, trave, što je najbolji pokazatelj njegovog stausa u svetskoj nauci, stoji između ostalog u podacima o radu profesora Pržulja.
– Titula akademika je kruna mog decenijskog rada i zadovoljstva i znači mi mnogo, jer je genetika i oplemenjivanje, čime se ja bavim najbolja profesija koja postiji. Na institutu ukrštamo stotinu hiljada biljaka i od njih izdvajamo ono najbolje što nam odgovara, da bi sačinili novu sortu.Šta ima izazovnije i ljepše od toga. Ne znam ni ispričati koliko tu zadovoljstva u mom poslu ima, pojasnio je u najkraćem akademik Pržulj gostujući u programu Info radija Sokolac. Prisjećajući se Andrićeve misli o postavljanju koplja, kao životnog cilja do koga treba stići, Pržulj kaže da je pri tom veoma bitno koplje postaviti što dalje. On u šali kaže, da je stigao do svog cilja okitivši se titulom akademika, ali da su mu širina naučnog polja i želja za novim spoznajama, omogućile da svoje “životno-ciljno” koplje hitne još dalje. Tako svoj dalji rad vidi u pronalaženju novih sorti i realizaciji mnogih projekata.
Republika Srpska u srcu
– Želim svoj veliki dio energije da uložim u poboljšanja poslovanja poljoprivrede RS i Srbije i veliki dio moje aktivnosti je sada i usmjeren tu. Ja sam vrlo emotivno vezan, koliko za RS, toliko i za Institut, i ja sam ta dva pojma spojio u svojoj duši, tako da mi pruža jedan fini ugođaj emocije. Što više vidim polja zasijanih sortama sa novosadskog instituta i moje emocije su veće i ljudi su zadovoljniji. To je ustvari pokazatelj, da tim putem treba i ići. Mi mora da promijenimo naš stav da ništa ne ulažemo, a da dobijemo u oblasti poljoprivrede, kaže Pržulj. Njegov radni moto je, da je naučnoistraživački rad osnova ekonomije.
Akademik Pržulj šansu razvoja Srbije, RS i BiH, vidi u poljoprivredi, jer su to agrarne zemlje bile i ostale.
– Mi imamo ono što sada nemaju drugi i upravo na tome moramo bazirati razvoj poljoprivrede brdsko-planinskog područja. Naše područje je nezagađeno, čisto, možemo proizvoditi kvalitetnu hranu, a toga Evropi i treba. I to su sada naše prednosti. U RS ima registrovanih, kako saznajem, oko 67 hiljada poljoprivrednih domaćinstava i sada to je 67 hiljada fabričica. Neće oni puno zaraditi ako pletu čarape pa prodaju, ali hoće ako proizvode zdrav krompir ili hljeb sa vodenice. Ono što kod nas na Romanijskoj regiji treba da bude osnova je stočarstvo, cijeni Pržulj i navodeći kao dobar primjer prostor Borika gdje se većina ljudi bavi proizvodnjom krompira i od toga dobro žive, iako su im prinosi daleko ispod onih maksimalnih koji se ostvaruju u Evropi.
-Meni se ta ideja o izgradnji etno- naselja na Romaniji jako dopala, ali mislim da bismo tada upravo trebali i da razvijamo ekološku poljoprivredu i nudimo samo ekološku hranu. Mislim da bi to dalo dodatnu prednost i bio bi postignut pravi efekat, rekao je akademik gostujući u programu Info radija Sokolac. Istovremeno preporučuje poljoprivrednicima, da sami ne mogu puno uraditi i da je neophodno da se udružuju. I iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, najavljuju veliki projekat formiranja zadruga.
Potsjetimo da je sjeme, prema mišljenju profesora Pržulja, biološki čip u kojem oplemenjivač kombinuje gene za prinos, kvalitet, adaptabilnost, tolerantnost prema biotičkom i abiotičkom stresu, a uslovi gajenja, zajedno sa proizvođačima, komisija pred kojom oplemenjivač položi ili ne položi ispit. Tvrdnju da je jedan od najproduktivnijih selekcionera ječma u svijetu, potkrepljujemo podatkom da je u Srbiji registrovano njegovih 60 sorti ječma, ovsa i raži, a 21 u inostranstvu (Mađarska, Ukrajina, Bugarska, Rumunija, Hrvatska, Makedonija, BiH
– U Republici Srpskoj bezmalo sva ječmena polja zasijana su njegovim sortama ozimog ječma Nonius, Novosadski 565 i Novosadski 525, a polja ovsa sa sortom Jelena. Dobre sorte imaju ekonomski značaj za vlasnika-Institut, proizvođače i državu kroz ostvareni profit i priliv deviza od izvoza semena, rečeno je između ostalog na svečanoj Skupštini ANURS.
(Tekst objavljen 28. juna 2013. a preuzet sa zvaničnog sajta Opštine Sokolac)
Rođen 11.06.1965. godine u Glamoču, gdje je završio osnovnu i srednju školu, kao najbolji učenik u generaciji. Za ostvarene rezultate u osnovnoj i srednjoj školi dobitnik je diplome „Ognjen Prica”.
Nakon odsluženja vojnog roka u JNA, od 1984-1985, upisao je Elektrotehnički fakultet u Banjaluci. ETF je završio 1990, kao jedan od najboljih studenata u generaciji. Zaposlio se na ETF-u 1990., gdje je izabran u zvanje asistenta na Katedri za elektroniku ETF-a.
Magistarski rad iz oblasti elektrotehnike odbranio 1998. godine i nakon toga izabran u zvanje višeg asistenta. Objavio je više naučnih i stručnih radova i učestvovao u realizaciji nekoliko naučnih i stručnih projekata. Dodatna naučna i stručna usavršavanja obavljao na Nacionalnom tehničkom univerzitetu u Atini 1997. godine (2 mjeseca, TEMPUS projekat) i Univerzitetu Kalifornija u Davisu 1999. godine (6 mjeseci).
Od 2000. do 2006. godine radio je u kompaniji Siemens u Banjaluci kao inženjer prodaje za oblast telekomunikacija, a u periodu 2006-2009. obavljao ulogu direktora preduzeća „Nokia Siemens Networks d.o.o.” Banjaluka. Od 2009. do danas zaposlen je u kompaniji „Nokia Solutions and Networks” u Beču, kao rukovodilac regionalnog tima za područje nekoliko zemalja bivše Jugoslavije. Istovremeno obavlja ulogu direktora preduzeća „Nokia Solutions and Networks” Banjaluka.
Član je međunarodnog udruženja inženjera elektrotehnike (IEEE) od 1998. godine.
Oženjen je i otac dvije kćerke.